Društveni život starijih osoba u domu
Društveni život starijih osoba često se zanemari kada porodica razmišlja o smeštaju u dom za stare. Najviše se priča o nezi, sobama, ceni, terapiji i lokaciji. Sve je to važno, ali nije dovoljno. Starijoj osobi nisu potrebni samo krevet, obrok i lekovi. Potrebni su joj razgovor, pažnja, rutina i osećaj da nije sama.
Društveni život u domu za stare može pomoći starijim osobama da se osećaju sigurnije, prihvaćenije i manje usamljeno. Usamljenost je veliki problem kod starijih ljudi, posebno kada žive sami, kada su izgubili supružnika ili kada porodica zbog posla i obaveza ne može svakodnevno da ih posećuje.
Zašto je usamljenost opasna za starije osobe?
Usamljenost kod starijih osoba ne utiče samo na raspoloženje. Ona može uticati i na apetit, san, motivaciju, kretanje i opšte zdravstveno stanje. Kada osoba veći deo dana provodi sama, lako se povlači, manje govori, manje jede i sve manje učestvuje u svakodnevnim aktivnostima.
Porodica često misli da je dovoljno da starija osoba bude fizički bezbedna. Međutim, emocionalna sigurnost je takođe važna. Ako korisnik nema sa kim da razgovara, ako nema rutinu i ako se oseća zaboravljeno, kvalitet života se smanjuje.
Kako dom za stare pomaže u druženju?
U domu za stare korisnik nije izolovan. Ima priliku da bude u kontaktu sa drugim korisnicima, da razgovara sa osobljem, učestvuje u jednostavnim aktivnostima i bude deo zajednice. Nekome je dovoljan kratak razgovor. Nekome prija zajednički boravak, gledanje televizije, šetnja ili obrok u društvu.
Za mnoge starije osobe i mali svakodnevni razgovori mogu imati veliki značaj, jer vraćaju osećaj pripadnosti i pažnje. Zato društveni život u domu ne treba posmatrati kao dodatnu pogodnost, već kao važan deo svakodnevne brige.
Da li svaki korisnik želi isto društvo?
Ne. To je važna stvar koju porodica treba da razume. Nisu sve starije osobe iste. Neki korisnici vole razgovor, druženje i zajedničke aktivnosti. Drugi su povučeniji, mirniji i više vole svoj prostor. Dobar pristup ne znači forsiranje druženja, već poštovanje karaktera korisnika.
Ako je osoba celog života bila mirna i tiha, ne treba očekivati da u domu odjednom postane veoma društvena. Ali i takvoj osobi može značiti osećaj da oko nje postoje ljudi, da nije sama i da neko primećuje njene potrebe.
Aktivnosti u domu za stare
Aktivnosti za starije osobe ne moraju biti komplikovane da bi bile korisne. Nekada su to razgovori, lagane vežbe, zajedničko gledanje programa, proslave, čitanje, muzika ili obeležavanje važnih datuma. Cilj nije da se korisnik optereti, već da dan ima sadržaj.
Kod osoba sa demencijom, Alchajmerovom bolešću ili slabijom pokretljivošću aktivnosti moraju biti posebno prilagođene. Važno je da budu mirne, jednostavne i bez pritiska. Korisnik treba da se oseća uključeno, a ne forsirano.
Kako porodica može da pomogne?
Porodica ima važnu ulogu u očuvanju društvenog života korisnika. Posete, telefonski pozivi, fotografije i lične stvari mogu mnogo značiti. Takođe je korisno da porodica osoblju kaže kakav je korisnik bio ranije, šta voli, šta ga smiruje i koje teme mu prijaju.
Najbolji rezultat se postiže kada porodica i osoblje sarađuju, jer tada korisnik dobija više pažnje, razumevanja i podrške.
Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, svakodnevnoj organizaciji, proceduri prijema i načinu na koji se korisnicima pruža podrška.
Dobar dom za stare ne treba da bude samo mesto gde korisnik boravi. Treba da bude prostor u kome starija osoba ima negu, sigurnost, ljudski kontakt i osećaj dostojanstva.
