Nega starijih osoba sa Parkinsonovom bolešću

Nega starijih osoba sa Parkinsonovom bolešću zahteva strpljenje, razumevanje i svakodnevnu podršku. Parkinsonova bolest može uticati na kretanje, ravnotežu, govor, snagu, raspoloženje i sposobnost osobe da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Zbog toga porodica vremenom može primetiti da kućna briga postaje sve zahtevnija.

Nega osobe sa Parkinsonovom bolešću treba da bude prilagođena njenoj pokretljivosti, terapiji, dnevnoj rutini i stepenu samostalnosti. Nije svaka osoba sa Parkinsonom u istom stanju. Neko može dugo da funkcioniše uz manju pomoć, dok je nekome potrebna stalnija podrška tokom dana.

Kako Parkinsonova bolest utiče na svakodnevni život?

Kod Parkinsonove bolesti mogu se javiti usporeni pokreti, ukočenost, tremor, nesiguran hod i problem sa ravnotežom. Starija osoba može teže da ustaje, oblači se, jede, hoda ili koristi kupatilo. Zbog toga raste rizik od padova i povreda.

Pored fizičkih promena, mogu se javiti i umor, povlačenje, promene raspoloženja ili nesigurnost. Korisnik nekada želi da bude samostalan, ali mu telo više ne dozvoljava da sve uradi bez pomoći. To može biti frustrirajuće i za njega i za porodicu.

Kada kućna briga postaje teška?

Kućna briga postaje teška kada korisniku treba pomoć više puta dnevno. To može biti pomoć pri ustajanju, odlasku u toalet, oblačenju, hranjenju, uzimanju terapije ili kretanju po kući. Ako porodica ne može stalno da bude prisutna, rizik se povećava.

Kod Parkinsonove bolesti posebno je važno smanjiti rizik od padova, jer nesiguran hod i slabija ravnoteža mogu dovesti do ozbiljnih povreda.

Šta dom za stare može da pruži?

Dom za stare može pružiti organizovaniju svakodnevicu, redovne obroke, pomoć pri higijeni, podršku u kretanju i praćenje terapije. Za osobu sa Parkinsonovom bolešću rutina može biti veoma važna, jer pomaže da dan bude predvidljiviji i mirniji.

Važno je da osoblje zna kada korisnik koristi terapiju, kako se kreće, da li ima periode ukočenosti, da li koristi pomagala i koliko pomoći mu je potrebno. Takve informacije pomažu da se nega bolje organizuje.

Zašto je strpljenje važno?

Osobi sa Parkinsonovom bolešću često treba više vremena za jednostavne aktivnosti. Ustajanje, oblačenje ili obrok mogu trajati duže. Ako se korisnik požuruje, može se dodatno uznemiriti ili izgubiti sigurnost u pokretu.

Dobar pristup podrazumeva mir, strpljenje i pomoć onda kada je potrebna. Korisnika ne treba potpuno pasivizirati ako nešto može sam, ali ga ne treba ni ostaviti bez podrške kada postoji rizik.

Šta porodica treba da kaže pre prijema?

Porodica treba da objasni kako se bolest ispoljava, koliko je korisnik pokretan, da li pada, da li koristi štap, hodalicu ili druga pomagala, kakvu terapiju ima i da li mu je potrebna pomoć pri obrocima i higijeni.

Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, proceduri prijema i nivou podrške koji korisniku može biti potreban.

Najbolja nega za osobu sa Parkinsonovom bolešću je ona koja čuva sigurnost, dostojanstvo i preostalu samostalnost korisnika.