Kako dom za stare pomaže porodici korisnika?

Kada starija osoba više ne može potpuno samostalno da funkcioniše, briga najčešće pada na porodicu. U početku to može izgledati izvodljivo. Jedan član porodice donosi obroke, drugi vodi kod lekara, neko treći proverava terapiju. Međutim, kada potrebe postanu svakodnevne, porodica se često suočava sa umorom, stresom i osećajem da više ne može sve da postigne.

Dom za stare ne pomaže samo korisniku, već i porodici koja često mesecima ili godinama nosi veliki teret brige. To ne znači da porodica odustaje od starije osobe. Naprotiv, često znači da želi da joj obezbedi sigurnije okruženje i bolju svakodnevnu podršku.

Zašto porodica često odlaže odluku?

Mnoge porodice imaju osećaj krivice kada počnu da razmišljaju o domu za stare. To je razumljivo, ali nije uvek realno. Ljubav prema roditelju ili starijem članu porodice ne znači da porodica može sama da obezbedi negu tokom celog dana.

Problem nastaje kada briga počne da remeti posao, san, porodične odnose i zdravlje članova porodice. Tada odluka o domu ne treba da se posmatra kao poraz, već kao pokušaj da se korisniku obezbedi ono što mu je potrebno.

Kako dom rasterećuje porodicu?

U domu za stare korisnik ima organizovane obroke, pomoć pri higijeni, podršku u kretanju, praćenje terapije i svakodnevni nadzor. Porodica više ne mora sama da razmišlja da li je osoba jela, uzela lekove ili bezbedno ustala iz kreveta.

Kada je korisnik u sigurnom i organizovanom okruženju, porodica može ponovo da bude podrška, a ne iscrpljeni negovatelj. To često poboljšava i odnos sa starijom osobom, jer posete više nisu samo obaveza i briga, već vreme za razgovor i bliskost.

Šta porodica dobija dobrom komunikacijom?

Dobra komunikacija sa osobljem doma veoma je važna. Porodica treba da zna kome može da se obrati, kako može da dobije informacije i šta može da očekuje tokom adaptacije korisnika. Kada postoji poverenje, odluka o smeštaju je mnogo lakša.

Porodica treba otvoreno da kaže kakve su navike korisnika, šta ga smiruje, šta ga uznemirava i koje informacije su važne za svakodnevnu negu. Tako dom može bolje da razume osobu, a ne samo njeno zdravstveno stanje.

Kada je pomoć doma najpotrebnija?

Dom za stare najčešće postaje neophodan kada korisnik više ne može bezbedno da živi sam. To se dešava kod nepokretnih i polupokretnih osoba, kod demencije, Alchajmerove bolesti, opšte slabosti, čestih padova ili potrebe za stalnijom pomoći.

U tim situacijama porodica ne treba da čeka hitan problem. Mnogo je bolje reagovati pre povrede, pada ili potpunog iscrpljivanja članova porodice.

Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, proceduri prijema i slobodnim kapacitetima.

Dobra odluka o smeštaju u dom treba da donese više sigurnosti korisniku i više mira porodici.