Kako održati bliskost sa roditeljem nakon smeštaja u dom?

Smeštaj roditelja u dom za stare ne znači da se odnos prekida. Naprotiv, porodica i dalje ima važnu ulogu u životu korisnika. Mnoge porodice se plaše da će se roditelj osećati zaboravljeno ili da će bliskost nestati. To se ne mora dogoditi ako porodica ostane prisutna na pravi način.

Bliskost sa roditeljem nakon smeštaja u dom održava se kroz redovan kontakt, posete, razgovor i pokazivanje da porodica i dalje brine. Dom može preuzeti svakodnevnu negu, ali ne može zameniti emotivnu vezu koju korisnik ima sa porodicom.

Zašto je kontakt važan?

Starijoj osobi mnogo znači kada zna da je porodica i dalje uključena. Čak i kratak poziv, poseta ili poruka mogu joj dati osećaj sigurnosti. To je posebno važno u prvim nedeljama, kada se korisnik prilagođava novom prostoru i rutini.

Kontakt ne mora uvek biti dug. Nekada je dovoljno pitati kako je prošao dan, doneti omiljenu sitnicu ili razgovarati o poznatim porodičnim temama. Važna je doslednost.

Kako organizovati posete?

Posete treba planirati prema stanju korisnika. Nekome prijaju češće kraće posete, dok nekome odgovara mirniji ritam. Ako je roditelj emotivan, zbunjen ili ima demenciju, preduge posete mogu ponekad izazvati dodatnu uznemirenost.

Najvažnije je da posete budu mirne, tople i bez osećaja krivice koji se prenosi na korisnika. Ako porodica stalno pokazuje tugu, roditelj može teže prihvatiti dom.

O čemu razgovarati sa roditeljem?

Ne treba svaki razgovor svoditi na pitanja da li mu nešto nedostaje ili da li želi kući. Naravno, važno je čuti kako se oseća, ali korisniku često prija i razgovor o običnim stvarima. Porodične vesti, fotografije, uspomene, omiljene teme i svakodnevni događaji mogu pomoći da se odnos zadrži prirodnim.

Ako roditelj ima demenciju ili Alchajmerovu bolest, razgovori treba da budu jednostavni, smireni i bez mnogo ispravljanja. Cilj nije dokazivanje činjenica, već osećaj bliskosti.

Kako porodica može sarađivati sa domom?

Porodica treba da ostane u komunikaciji sa osobljem. Važno je pitati kako korisnik jede, spava, komunicira i prilagođava se. Takođe treba podeliti informacije o navikama, omiljenim aktivnostima i stvarima koje roditelja smiruju.

Dobra saradnja pomaže osoblju da bolje razume korisnika, a porodici daje više poverenja i mira.

Šta ne treba raditi?

Ne treba obećavati stvari koje porodica ne može da ispuni, kao što su svakodnevne posete ako to nije realno. Bolje je imati realan ritam i držati ga se. Takođe nije dobro stalno govoriti o povratku kući ako to nije moguće, jer to može pojačati zbunjenost i tugu.

Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, organizaciji boravka, prijemu i slobodnim kapacitetima.

Bliskost ne zavisi samo od toga gde roditelj živi, već od pažnje, prisustva i načina na koji porodica ostaje deo njegovog svakodnevnog života.