Najčešći strahovi porodice pre smeštaja u dom

Smeštaj starije osobe u dom za stare retko je laka odluka. Porodica često oseća strah, krivicu i nesigurnost. Pitanja se samo nižu: da li će korisnik biti dobro prihvaćen, da li će imati dovoljno pažnje, da li će biti tužan, da li je odluka doneta prerano ili prekasno. Takve dileme su normalne i ne treba ih potiskivati.

Strah porodice pre smeštaja u dom za stare najčešće dolazi iz brige, a ne iz nepoverenja. Kada porodica donosi odluku za roditelja, baku, deku ili drugog bliskog člana, prirodno je da želi da proveri sve detalje. Problem nastaje kada strah potpuno blokira odluku, iako je korisniku već potrebna veća svakodnevna podrška.

Strah da će se korisnik osećati napušteno

Ovo je jedan od najčešćih strahova. Porodica se plaši da će starija osoba smeštaj u dom doživeti kao odbacivanje. Zato je važno kako se o domu govori. Ako se dom predstavi kao kazna ili poslednja opcija, korisnik će ga teže prihvatiti.

Mnogo je bolje objasniti da je dom mesto gde će imati negu, sigurnost, redovne obroke i pomoć kada mu je potrebna. Porodica i dalje ostaje prisutna kroz posete, razgovore i podršku. Smeštaj u dom ne znači prekid odnosa.

Strah od loše nege

Porodice se često pitaju da li će korisnik dobiti dovoljno pažnje. To je ozbiljno pitanje i ne treba ga ignorisati. Pre odluke treba obići dom, razgovarati sa osobljem i proveriti kako izgleda svakodnevna nega.

Treba pitati ko brine o korisnicima, kako se prati terapija, kako izgleda pomoć pri higijeni i šta se dešava ako se zdravstveno stanje promeni. Dobar dom neće izbegavati konkretna pitanja.

Ako porodica ne postavi direktna pitanja pre smeštaja, kasnije može ostati nesigurna i nezadovoljna.

Strah da će korisnik biti usamljen

Mnoge porodice zamišljaju dom kao mesto gde korisnici samo sede sami. U praksi, dobar dom treba da pruži rutinu, kontakt sa osobljem, druge korisnike, razgovor i određeni oblik svakodnevnih aktivnosti. Nekome će prijati društvo, a nekome mir. Važno je da se poštuje karakter korisnika.

Usamljenost je često veći problem kod kuće, posebno ako starija osoba živi sama. U domu korisnik ipak ima prisustvo drugih ljudi i organizovaniji dan.

Strah od adaptacije

Porodica se često plaši kako će korisnik reagovati prvih dana. Istina je da adaptacija može biti emotivna. Starija osoba može biti tužna, zbunjena ili nezadovoljna. To ne znači automatski da je odluka pogrešna.

Potrebno je vreme da se korisnik navikne na prostor, osoblje i dnevnu rutinu. Porodica treba da sarađuje sa domom i da ne donosi zaključke posle samo jednog dana.

Strah od pogrešne odluke

Najveći strah je pitanje: “Da li radimo pravu stvar?” Odgovor zavisi od stanja korisnika. Ako starija osoba više ne može bezbedno sama, zaboravlja terapiju, često pada, ne jede redovno ili joj je potrebna pomoć tokom dana, dom može biti odgovorna odluka.

Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, dokumentaciji, prijemu i slobodnim kapacitetima.

Odluka o domu ne treba da se donese iz panike, ali ne treba ni da se odlaže do trenutka kada nastane hitan problem.