Staračka demencija
Demencija predstavlja stečeni poremećaj intelektualnih funkcija kao što su govor, pamćenje, vidno-prostorne sposobnosti, ličnost i ponašanje. Takođe utiče na kognitivne sposobnosti, uključujući prosuđivanje, računanje i apstraktno mišljenje. Promene su toliko izražene da remete profesionalni i socijalni život obolelih.
Najčešće forme demencije su Alchajmerova bolest, demencija sa Levijevim telima, frontotemporalna demencija, vaskularna demencija i demencija uzrokovana hidrocefalusom.
Dijagnostički postupak uključuje test Mini Mental Status Examination (MMSE). Test pokazuje da li postoji kognitivno propadanje. Procenjuju se orijentacija, pamćenje, serijsko sabiranje i oduzimanje, razumevanje zahteva i ponavljanje rečenica. Maksimalni broj poena je 30. Rezultat preko 24 poena predstavlja normalno funkcionisanje, dok rezultat ispod 24 ukazuje na demenciju.
Razni faktori mogu uzrokovati poremećaj pamćenja. To su neželjeni efekti lekova, problemi sa štitnom žlezdom, deficit vitamina B12, infekcije mozga, alkoholizam ili depresija. Depresija može biti pogrešno dijagnostikovana kao demencija (pseudodemencija). Najvažnije je isključiti sve ove faktore i otkriti pravi uzrok.
Demencija se pogoršava vremenom. Obično je povezana sa starijima, ali može se pojaviti i kod osoba od 40 godina. Smatra se da svaka dvadeseta osoba posle 65. godine pati od demencije, dok taj procenat raste na 40% kod onih preko 85 godina.
