Faktori rizika Alchajmerove bolesti
Starije životno doba predstavlja najveći faktor rizika. Što je osoba starija, to je rizik od obolevanja veći. Alchajmerova demencija obično se javlja kod osoba starijih od 65 godina, međutim moze se manifestovati i pre 50-te godine. Među osobama preko 90 godina, 1/2 je pogođena ovom bolešću. U 2009. godini širom sveta živelo je oko 35 miliona osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da se životni vek konstantno produžava, stručnjaci predviđaju drastičan porast oboljenja. Postoji prepostavka da će se broj obolelih osoba na svakih 20 godina udvostručavati. Tako bi 2030. godine oko 66 miliona ljudi patilo od Alchajmerove demencije.
U svetu postoji veoma mali broj porodica kod kojih se demencija genetski nasleđuje i u takvim slučajevima moze se javiti i u ranoj životnoj dobi. Alchajmerova bolest, kao nasledno oboljenje, veoma je retka. Genetski faktori su, pored ostalih faktora, takođe presudni za to da li će i u kojoj životnoj dobi doći do demencije. Da li postoje preventivne mere? Odgovor je svakako da! Sve ono što šteti mozgu, odnosno što ne doprinosi tome da se kapaciteti mozga koriste i treniraju utiče negativno. Najžanije je blagovremeno i dosledno lečenje svih oboljenja u ranoj i srednjoj životnoj dobi, koja kasnije direktno ili indirektno mogu da dovedu do oštećenja mozga: visok krvni pritisak, dijabetes (šećerna bolest), povišene masnoće u krvi, višak telesne težine, fizička neaktivnost, nikotinska zavisnost...
Šta se dešava u mozgu?
Ljudski mozak je veoma kompleksan organ. Kod zdrave osobe je za prijem i obradu utisaka i informacija odgovorno 100 milijardi nervnih ćelija. Kako bi mozak funkcionisao, nervne ćelije moraju biti veoma aktivne. One neprestano šalju i primaju informacije.
Zdravim nervnim celijama potrebni su transmiteri
Pri razmeni signala među nervnim ćelijama, važu ulogu igraju tzv. neurotransmiteri. Drugim rečima, neurotransmitere možemo zamisliti kao poseban jezik kojim se nervne ćelije služe da bi međusobno komunicirale. Od svih nervnih ćelija, razmenu informacija obavlja 70%, pomoću neurotransmitera glutamata. Drugi važan neurotransmiter je acetil-holin.
Ovako funckionišu svi procesi u organizmu, od jednostavnih čulnih percepcija, sve do kompleksnih sposobnosti memorije.
Poremećaj razmene signala među nervnim ćelijama
Prema amiloidnoj hipotezi, teoriji koja verovatno najbolje objašnjava kako se razvija AB, u mozgu pacijenata dolazi do prekomernog stvaranja i taloženja patološki promenjenog molekula belančevine-beta amiloida između ćelija, u obliku plakova i tako se narušava povezanost između ćelija, prekidaju se sinaptičke veze i na taj način se remeti prenos signala među nervnim ćelijama.
Signali postaju slabiji, stoga u komunikaciji među nervnim ćelijama dolazi do nesporazuma pri prenos informacija i, na kraju, do potpunog zatišja. Nervne ćelije ne mogu opstati i tako odumiru.
Razvojem bolesti dolazi do odumiranja sve većeg broja nervnih ćelija u moždanoj kori. Na taj način, moždana masa smanjuje se i do 20%. Ukoliko je bolest napredovala, ove promene mogu se utvrditi pomoću snimka mozga (komputerizovane tomografije ili magnetne rezonance).
Drugi razlog izumiranja nervne ćelije, jeste oštećenje skeleta ćelije.
Prenos informacija u mozgu omogućuju nervna vlakna koja spajaju milijarde nervnih ćelija. Signali se između nervnih ćelija prenose neurotransmiterima. U Alchajmerovoj bolesti može doći do manjka važnih neurotransmitera, kao pr. acetil-holina, a takođe može doći i do pojačanog lučenja drugog neurotransmitera, glutamata koji u koncentracijama većim od normalnih, deluje toksično na nervne ćelije.
