Strah od pada kod starijih osoba – kako utiče na kretanje i samostalnost?

Strah od pada kod starijih osoba može biti jednako ograničavajući kao i sam pad. Nakon jednog neprijatnog iskustva, starija osoba može početi da izbegava hodanje, kupanje, izlazak iz kuće ili ustajanje bez pomoći. Porodica tada primećuje da korisnik sve više sedi ili leži, iako možda fizički još uvek može da se kreće.

Strah od pada kod starijih osoba može smanjiti kretanje, oslabiti mišiće i ubrzati gubitak samostalnosti. Zato ga ne treba potcenjivati niti posmatrati samo kao “prevelik oprez”.

Zašto se javlja strah od pada?

Strah se najčešće javlja nakon prethodnog pada, preloma, operacije, vrtoglavice ili perioda slabosti. Starija osoba pamti neprijatnost, bol ili bespomoćnost koju je doživela i zato počinje da izbegava situacije koje joj deluju rizično.

Nekada se plaši kupatila, stepenica, hodnika, izlaska napolje ili noćnog ustajanja. Taj strah može biti opravdan ako prostor nije prilagođen ili ako korisnik nema pomoć kada mu je potrebna.

Kako strah utiče na svakodnevicu?

Kada osoba izbegava kretanje, mišići dodatno slabe. Vremenom ustajanje postaje teže, ravnoteža slabija, a zavisnost od pomoći veća. Tako strah od pada može dovesti upravo do većeg rizika od pada.

Manje kretanja često ne znači veću sigurnost, već može dovesti do veće slabosti i nesigurnosti. Cilj nije da korisnik potpuno miruje, već da se kreće bezbedno i uz podršku kada je potrebna.

Kada porodica treba da reaguje?

Porodica treba da reaguje ako starija osoba odbija da hoda, izbegava kupanje, ne ide sama do toaleta ili traži stalno pridržavanje. Posebno je važno ako je već bilo padova, preloma ili operacije kuka.

Ako osoba živi sama, strah od pada može značiti da više nema dovoljno sigurnosti u kućnim uslovima. Tada treba razmotriti dodatnu pomoć ili organizovan smeštaj.

Kako dom za stare može da pomogne?

Dom za stare može pomoći kroz sigurnije okruženje, podršku pri kretanju, pomoć pri ustajanju, redovne obroke i organizovan dnevni ritam. Korisnik ne mora da bira između potpunog mirovanja i rizičnog samostalnog kretanja.

Ako postoje preporuke lekara, fizioterapeuta ili potreba za pomagalima, porodica treba sve to da prenese pre prijema. Važno je znati da li korisnik koristi štap, hodalicu ili invalidska kolica.

Kako vratiti osećaj sigurnosti?

Osećaj sigurnosti se vraća postepeno. Stariju osobu ne treba požurivati niti ubeđivati da “nije ništa”. Treba joj dati podršku, vreme i prostor u kome može da se kreće bez prevelikog straha.

Senior Plus pruža smeštaj i negu starijim osobama na više lokacija u Beogradu. Porodice mogu da se informišu o uslovima smeštaja, pomoći pri kretanju, proceduri prijema i slobodnim kapacitetima.

Strah od pada treba razumeti ozbiljno, jer on može promeniti čitav način života starije osobe.